Ne volim baš salame. Više sam za špek, šunku, pršut ili domaću kobasu (ok, skužila sam kaj sam napisala na kraju ove rečenice čim sam natipkala zadnje slovo, znam da mnogima svašta pada na pamet i da se smiju, ali ipak neću izbrisati rečenicu jer, na kraju krajeva, domaća kobasa je najbolja, kaj ne?). A i domaća slatka salama mi je najbolja. Imam dvadesetak recepata za slatke salame, ali najbolji mi je prastari recept za salamu od oblatnih koji sam naslijedila od mame (ona se ne sjeća otkud joj, ali zbilja je dobar). List oblatne zamotajte u mokru krpu i požurite s pripremom file da se oblatna ne razmoči (oni nesigurni ili početnici nek prvo pripreme filu, a onda namaču oblatnu). Malo je pimpljavo s tim oblatnama. Ako se dovoljno ne namoče, pucaju kod rolanja, a ako se preveč namoče, izgube formu i razgnjecaju se oni nabori na njima. Uglavnom, lagano probajte zarolati list oblatne nakon otprilike pet minuta namakanja u krpi. Ako je krut, još malo ga namačite da vam ne pukne kod rolanja. Za filu izmiksajte dva žumanjka s 10 do 15 dag šećera u prahu, dodajte 10 dag margarina ili putra (moj izbor je uvijek putar), dva rebra rastopljene čokolade (umjesto čokolade može i žlica kakaa ili čokolade u prahu), malo ruma i 10 dag sitno natrganih petit keksa. Ne meljite kekse, natrgajte ih na komadiće i na kraju ih lagano umiješajte u filu. Ja dodajem i sitno rezane žele bombone ili suhe smokve. Sve izmiješam i time filam oblatnu (filu mažem na grublju stranu oblatne), zarolam je u salamu i ostavim na sobnoj temperaturi da se osuši, nakon čega je umotam u foliju i stavim u frižider da se stvrdne. Moja omiljena salama svaki put mi ispadne mrvicu drukčija jer se malo igram sa začinima i dodacima, ali svima je ukusna, osobito mom dragom prijatelju cvjetnog imena.