Fora šora

Petak. Pospana. Pokušavam žuriti na posao, ali hodam pod ručnom. Jednostavno nemam snage ubrzati, noge možda još i bi, ali mozak je pospan. Inače promatram ljude oko sebe ali sam toliko umorna da su mi svi kao siluete. Tu su, oko mene, ali kao da nisu. Odjednom galama, žustra rasprava, svađa! I to iznad moje glave. A ne, ne dopire s prozora, nego doslovce iznad glave. Dva vrapca svađaju se u letu. Cvrkut najžustriji i najglasniji kojeg sam ikad čula. Kruže neko vrijeme iznad mene, a onda se strmoglave na obližnji zid. Cvrkuću, zapravo deru se i dalje, mašu krilima ko ludi, skakuću i bore se kljunovima ko vitezovi mačevima. Vidjela sam svađu vrabaca već više puta, ali ovakvu nikad! A onda je svađa postala šora. Šamarali su se krilima, bockali kljunovima, skakutali i uopće se nisu obazirali na mene. A tek dreka, vika, ludi cvrkut! Sigurno se svađaju zbog hrane, pomislila sam. Ali na zidu nije bilo ničega, ni mrvice kruha. Perje je već počelo frcati kad su se konačno malo utišali i razdvojili. Na drvu iznad zida pojavila se ona. Nešto je zacvrkutala i odletjela. Uskoro su obojica poletjela za njom. Ne volim svađe ni tučnjave, ali ova me šora baš nasmijala jer se čak i vrapci svađaju i tuku zbog žene! I da, vrapci su mi zbilja simpa, moji roditelji hrane ih već godinama, pa znam ponešto o njima, između ostalog i to da mužjaci imaju sive, a ženke smeđe glave, pa sam sigurna da je ova šora bila zbog brinete.